Zašto je crna rakija problem?
Na ovo pitanje pokušaćemo da vam odgovorimo kroz priču iz ugla jednog kafedžije.
Od početka poslovanja pokušavao je da se nekako diferencira od konkurencije, iako se on svakako ne bi tako “stručno” izrazio
Pokušao je sa pečenjem, roštiljem, kuvanim jelima, sjajno su mu ispadala, ali i kod drugih su bila dobra.
Problem su bili eksterni faktori poput dostupnosti voca I povrca van sezone, kao I mesa I začina u ludom vremenu 90ih
Poželeo je da nadje proizvod kod kojeg bi te faktore mogao u potpunosti da internalizuje ili minimizira njihov eksterni efekat.
Nije on tada znao da analitički razmišlja, sve je ovo smatrao intuicijom.
Rakija!
Jednom kada kupi voće sve ostalo zavisi od njega, istina dešavalo se da ono jedne godine ne rodi, ali sledeći put kad rodi on bi uskladio proizvodnju da pokrije par godina i nastavio dalje.
Već je imao nekog iskustva ali posle posvecenosti ovom proizvodu on je zaista dobio na kvalitetu i njegov restoran je ubrzo postao poznat po šljivovici.
Imao je stalne goste i restoran je dobro radio. Medjutim skoro svakodnevno je bilo mušterija prolaznika koji nisu znali za sav njegov trud i njegov ponos, nisu oni znali za njegovu Rakiju.
Pošto je uvek voleo direktan kontakt sa gostima, neretko bi ih lično usložio.
Česta rečenica koju je čuo kod sebe ali i sam izgovarao u mnogim drugim restoranima tokom godina bila je:
“Daj mi jedan vinjak, ne znam kakva ti je rakija, posle poslednjeg iskustva ne smem da rizikujem.”
Ova rečenica je imala i ima mnogo formulacija tokom godina i izgovarali su je direktori jednako često kao i obični radnici. Ona se idalje govori u mnogim kafanam od okrilja Beograda ka našim granicama.
Jednostavno kafedžije koje teže ekstraprofitu često se okreću CRNOM tržištu kako bi nabavili žestinu.
I istina tako im je mnogo povoljnije ipak ni jedna destilerija opterećena akcizom i PDV koliko god velika i jaka ne može cenovno da se takmiči sa Perom iz Resnika koji je kupio kazan, njegov tast ima hektar šljiva a zet mu radi u šećerani. Taj Pera ima kombinaciju.
A trenutno i mogućnost da svoj proizvod plasira vrlo povoljno uz za njega solidnu zaradu.
Na koju ne mora da plati porez na dobit!
Ovo je sistem u kome svi gube. Mušterije ne znaju šta piju, restorani su u riziku zbog problema sa inspekcijama, a Pera se žali kako nema asfaltiran put do njive, a ne zna da je to zato što nije platio Akcizu za njegov proizvod.
Za to vreme nas kafedzija gubi plasman u svom a i mnogom drugim restoranima gde je mogla da se pije njegova rakija. Jer on je svoj fokus prethodne decenije prebacio sa restorana koji mu je odrahranio decu na destileriju koja ce mu podgajiti unucice.
Ps. Pera se trenutno ne boji inspekcije jer kad bi ga uhvatili njemu bi bila manja kazna nego ona koju bi jedna destilerija dobila zbog nepropisnog parkiranje dostavnog vozila.
Poštovani ukoliko želite da podržite legalnu proizvodnju i prodaju vrhunske rakije od šljiva to možete učiniti kupovinom na linku ispod!
Autor teksta:
Jovan Mladenović
Direktor “DMP Natural doo”
Rakija od šljive
Flaša
Cena - 0.7l
Rakija od šljive
Poklon pakovanje
Cena - 0.7L:
Leave a Reply